Биодинамичка пољопривреда је импулс против дегенерације. Тако би најбоље описали поменуту методу у једној реченици.


Биодинамичка метода произилази из Пољопривредног курса др. Рудолфа Штаинера, до којег је дошло пет година по завршетку првог светског рата и на којег су утицали историјски догађаји. Међу њима су посебно важна два момента. Први је тај, да се за време рата, наглашава, истиче, индустријска продукција и мања производња хране, зато су биле пољопривредне површине после првог светског рата у веома лошем стању. Док су пред рат са бродовима довозили гуану, која се вековима таложила на пацифичкој обали Чилеа, после рата је тај задатак преузела Haber-Bosch индустрија синтетичког азота, пошто више није био потребан у војној индустрији па су ново тржиште нашли у пољопривреди.


Ово представља други моменат, коме је веома припомогао Justus von Liebig са теоријом о прихрани биљака. Када су се те две ситуације сусреле, почела је нагла дегенерација биљака и плодова. Ово можемо разабрати и из говора Р. Штаинера када каже, да се још сећа кромпира, који је, у његовом детињству, имао много бољи укус.


Пољопривредни курс од 7-16. јуна 1924,на имању грофа Каyсерлингка у Koberwitz-у у Шлезији. Каyсерлингк је био од 1920, године управник шећеране, која је била власништво удружења "Vom Rath Scholer und Skene". Он и његова жена Јоханна, рођ. Скене, су имали у власништву имање, величине 7500 hа које су обрађивали уз помоћ коња. Годинама су били пријатељи са Р. Штаинером. зато и није било случајно што су били домаћини курса. На курсу је било 130 званица, Половина су били земљопоседници.



Основна идеја курса

Р.Штаинер долази са идејом која је супротност дегенерације, поново повезати земљу са космосом. Или другачије речено, космичке силе треба ојачати, ревитализовати и повезати са земљом.. Ту се појавило и питање: " зар није земља део космоса и да ли космичке силе не севају, непрекидно, на њу?

По Bockemuhlu и Jarvinenu је познато, да је земља,која је у стању умора или венења (Welkezustand), ограничено способна за пријем спољашних сила. На таквој земљи треба наћи начин за поновно отварање врата космичким силама. За Штаинера су овде битне две стратегије, моменат хаоса и индивидуализација.



Хаос

Човек је у времену личних тешкоћа или болести, које представљају хаотична стања, нарочито способан да прихвати савете пријатеља, лекара или терапеута. Такође смо спремнији за нове погледе на живот и свет око нас. Исто је и са семењем, оно је толико осетљиво, да преко воде, топлоте и светлости прихватају нове животне импулсе. Такође при обради земљишта можемо да говоримо о хаосу, који настаје са преоравањем и прекопавањем. Исто тако је хаос присутан пиликом припреме биодинамичких препарата. када их мешамо један сат и минут прво у једном смеру затим један сат и миинут у другом. Ту треба пазити на замену или тренутак хаоса, када је вода најосетљивија за импулсе додатог препарата.



Индивидуализација

Реч "индивидуум" обично повезујемо са човеком и његовој личности. Некако је повезана и са развојем човека. Уколико се човек не развија, изгуби карактер, индититет. Р.Штаинер у трећем пасусу другог предавања такође говори о индивидуалности повезаној са пољопривредом. Он не говори о индивидуалности пољопривреде, како волимо да чујемо, него о томе да се индивидуалност мора развијати. То је сасвим супротно,прилично увреженом, индустријском начину пољопривреде. Ко познаје начела индивидуалности, тај ће разумети, зашто говори о пољопривредном имању као организму а поља, биљке и животиње као органе тог организма. Одатле произходи потреба, по уравнотежи као основном принципу здравља на пољопривредном имању. Равнотежа, између осталог, укљичује и одговарајући број животиња, да не долази до пређубравања, што је са погледа данашње еколошке ситуације из, дана у дан, веома важно.



Развој човека

Ка овим двема познаницама, хаосу и индивидуализацији, по Штаинеру, је потребно додати и трећу а то је човек. Како се развија биодинамичко имање, мора се развијати и човек. Исто као учитељ, који прати ученика и зна, када и како му треба помоћи, да се што боље развија или као лекар, који свог болесника води до здравља, мора сељак или баштован, на биодинамичком имању сазнавати и савлађивати замршене природне процесе. Сваком ко се нађе у тој улози, се појаве сумње и питања: " Да ли стварно постоји духовни свет? Шта је са космичким силама, да ли биодинамички препарати заиста делују?"


Таква и слична питања су била животно посланство Рудолфа Штаинера. За њега су била сазнања која извиру из духовног света, бар толико чврста, као што су чврста сазнања класичне науке. Још и више, уверен је био, да материјалистичка наука не може да развије снагу коју може да развије духовна наука.


У биодинамичким друштвима се трудимо, да из великог опуса Штаинеровог рада извучемо одговоре, које преко предавања, радионица,објава и пре свега уводних курсева посредујемо свима, који су свесни, да се за физичким појавама скрива непроценљиво богатство виших светова.




Драго Пургај